Krležijana
:: projekt :::: abecedarij :::: tražilica :::: djela :::: kontakt ::

DRAINAC, Rade (pravo ime Radojko Jovanović), novinar i književnik (Trbunje, 26. VIII. 1899 - Beograd, 1. V. 1943). Pisao modernističku poeziju (Modri smeh, 1920: Bandit ili pesnik, 1928; Banket, 1930; Dah zemlje, 1940); u periodicima objavljivao reportaže, putopise, knjiž. i lik. kritike i polemike.

O Krleži piše u članku Separatizam hrvatske umetnosti. Tendenciozna lokalna literatura, u radikalskom listu Samouprava (7. XI. 1923). Naslovom već ističe svoje temeljno stajalište a potkrepljuje ga osvrtom na Krležinu kajkavštinu nasuprot ekavštini, što mu - velikodušno - ne zamjera, ali mu zato naziv lista Književna republika »sumnjivo miriše«. U poeziji je K., utvrđuje Drainac, »impresionist«, a ne »nekakav ekspresionist«, a u prozi »naturalist«. Sve su to tek krikovi i uzvici hladnoga, slaboga pisca bez senzibiliteta. Na kraju ga uspoređuje s Cesarcem koji je, za razliku od Krleže, i »pjesnik« i »divan prozni pisac«.

Impresiju o svom novinarskom susretu s Krležom u Beogradu sažimlje opozicijom krčma-salon, a izražava i blagu uvrijeđenost Krležinim stajalištima o »javnoj reči« (Miroslav Krleža u Beogradu, Vreme, 25. V. 1929). Kada K. biva napadnut od liberala i nacionalista u Drainca dolazi do obrata te u članku Miroslav Krleža na krstu kritike (Pravda, 24. IV. 1930), lamentira što »literarni Zagreb ... penje na krst najvećeg pesnika Hrvatske, ako ne i Balkana«, i zaključuje kako će K. ostati »večiti nezadovoljnik«, a u njegovu revoltu »leži jedan nov moral, jedne nove Obnove«.

LIT.: Stanko Lasić, Mladi Krleža i njegovi kritičari (1914— 1924), Zagreb 1987; isti, Krležologija ili povijest kritičke misli o Miroslavu Krleži, I, Zagreb 1989.

J. S. R.