Razgovor o raketama

»RAZGOVOR O RAKETAMA«, polemički esej dijaloškog oblika; prvotisak: Vjesnik, 27. XI. 1960; objavljen knjigom: Eseji IV (Zagreb 1963).

Dvojica protagonista, u Krležinoj navadnoj maniri onomatostilistički depersonalizirana kao anonimni jednoslovi A i B, u nesmiljenu disputu izmjenjuju po četrnaest količinski jednakopravnih replika; uzajamna sarkastičnost raste do u intelektualni paroksizam. Povod: lansiranje američke interkontinentalne nuklearne rakete tipa »Atlas« s Cape Canaverala (danas Rt Kennedy) na Floridi, koja je raketa nakon svega »dvadesetipet minuta leta matematski precizno pogodila svoj cilj na razmak od osam tisuća kilometara«. Polariziraju se stavovi oko dvojbe: začeto dometno osvajanje neslućenih razdaljina trijumf li je nauke i tehnike ili je to valjan razlog za racionalan strah od mogućnosti da se, interplanetarni čak, sateliti pod egidom neodgovornih militarista uzlorabe kao katastrofalno razorno sredstvo?

Disputant je A euforik, njegov sporidrug B skeptik. Obojica podastiru, među se i podmeću, serije gorljivih argumenata za i protiv.

Mentalni je izazov jednak situaciji ranije tehnološke revolucije - izumu stroja: mašinolatrija naspram mašinofobiji. Jest da sve to usavršeniji »strojevi danas ispituju, računaju, predviđaju, razmišljaju. Strojevi su na pouzdanom putu da zamijene sve defektne funkcije jadnoga ljudskog mozga, koji je zaista sasvim jeftina, otrcana spužva« (A). Ali jest i da uza (pozitivan) aspekt, tehnički, supostoji/suprotstoji (negativan) aspekt, etički: tragika otpuštenih »brojeva« viška radne snage, virtualnost kataklizme a la »Hirošima na šezdeset četvrtu potenciju« ... »Čovjek će zavladati svemirom, bude li najprije sredio stvari 'ovdje dolje', i to po mogućnosti, odmah i sada!« (B)

Silna uznapredovalost znanosti i tehnologije - znamen li je svitanja ili (novog) sumračja? Stajalište eseja? - Ni, ni. I, i !? Tekstura ovoga eseja, naime, ostala je otvorenom, bez raspleta i očitovana (samo se sluti) opredjeljenja. Srećom po Razgovor... kao umjetninu; jer on to - in ultima analysi- kao tekst i jest.