Predvečerje

»PREDVEČERJE«, pjesma prvi put objavljena u knjizi Lirika (Zagreb 1919) kao dio ciklusa Pir iluzija, a u konačnoj verziji u knjizi Poezija (Zagreb 1969). Slobodnog je stiha i proizvoljne rime. Nizom lirskih slika autor opisuje toplu atmosferu ranojesenje noći. Nepomućenost i mir takve atmosfere bivaju obogaćeni pojavom »naše tople svete Iluzije« koju Krleža uspoređuje s konkretnom, tjelesnom ženom, pitajući se: »Da li je sfinga i zlatna kopita nosi, / te joj gori munjina u kosi, / i čarape ima svilene? / Oh! Tko to zna?« Optimizam kojim K. završava ovaj deskriptivni tekst nokturalne mirnoće razaznaje se u završnome stihu: »I jedno dijete crven fenjer nosi.«