Amsterdamske varijacije

»AMSTERDAMSKE VARIJACIJE«, napis objavljen u časopisu Danas, 1934, knj. I, br. 2, a potom u knjizi Evropa danas (Zagreb 1935). Ni u tome napisu Krleža ne ostaje na faktografiji nekoga realnoga konkretuma, već mu on služi kao povod za različite varijacije, literarizaciju motiva i tematsku varijabilnost. Napis je inspiriran slomom Druge internacionale, no u biti sadrži tri motivsko-tematske jezgre. Prvi motiv problematizira filmsku iluziju kao kič-proizvod, »novu laž«, »novi opijum masa i naroda« (što je s današnjega stajališta flagrantan kritički promašaj - što će K. poslije »ispraviti« radom na scenariju Put u raj). Drugi motiv tematizira slom Druge internacionale, odn. taj slom literarizira zanemarujući pov. faktografiju, a opisujući samo jednu njezinu »frakciju«. Za Drugu internacionalu Lenjin je rekao da je »ispunila svoj udio korisnoga pripremnog rada«, a doživjela slom kada je trebala stvarno realizirati ono što je proklamirala u rezolucijama, zbog toga što su reformističke »socijalističke« partije pod parolom »zaštite domovine« poduprle imperijalističke intencije svojih buržoaskih vlada. No, valja naglasiti da je boljševička partija povela odlučnu bitku i protiv imperijalističkog rata i protiv buržoazije. Ono o čemu govori K. zapravo su događaji vezani uz Bernsku internacionalu i Drugu i po internacionalu koje su se 1923. ujedinile na konferenciji u Hamburgu u tzv. Socijalističku radničku internacionalu, u kojoj su vodeću ulogu imali desni socijalisti. Krležina ironizacija »marksističkog kardinalskog kolegija« odnosi se više na tu »frakciju«. Treći motiv implicite nameće temu neomarksističke dogmatike kao metodu manipulacije, te polit. talenta koji je rjeđi od umjetničkoga. To Krležu dovodi do središnje preokupacije: sprege znanosti koja »proširuje iskustvo«, umjetnosti koja ga »osvjetljuje i kondenzira« i politike koja ga »pretvara u djelo« i tako oplemenjuje ljudsku stvarnost.

C. Ma.