Strašilo straši gleb europejajnjski

»STRAŠILO STRAŠI GLEB EUROPEJAJNJSKI«, balada prvi put objavljena u Dijalektičkom antibarbarusu (Pečat, 1939, 8-9), zajedno s još četiri balade (Gumbelijum roža fino diši, Galženjačka, Mizerere Tebi, Jeruzalem, Nenadejano bogčije zveličenje), a potom u knjizi Dijalektički antibarbarus (Sarajevo 1983). Ima samo deset stihova u strofama od pet dvostiha.

Baladu Mizerere Tebi, Jeruzalem Krleža je uključio u roman Na rubu pameti (Zagreb 1938), a s tom i preostale tri balade definirao je drugo izdanje Balada Petrice Kerempuha (Zagreb 1946). Izvan njih je tako ostala jedino balada Strašilo straši gleb europejajnjski, napisana po Krležinim riječima »na Marxov motto: Ein Gespenstkreist über Europa« (Sablast kruži Europom). U podnaslovu se balade i nalazi citat na njemačkom jeziku bez oznake njegova autora, a naslovom i citatom navješćuje se tema obezglavljene Europe kojom se poslije španjolske drame širi zadah smrti i krvi. Predočena u liku utopljenika, truloće, groba, u naturalističkoj metafori »odurnog vojnjha« njezine nutrine, Europa u Krležinim stihovima otkriva svoje mračno lice čija se sjena nadvila i nad našom zemljom: »V kervavim sramotam lanjskem i preklajnskem / pri nas kak ščava cure Dunaj, Drava«. O toj temi K. je u pjesmi Evropa 1942 progovorio poetski snažnije i izražajnije, ali ni ovi njegovi kajkavski stihovi nisu ispod razine poetske inspiracije. Iako u njima nema snage koja bi ih uzdigla do antologijske razine, u zbirci ima stihova i pjesama sličnog intenziteta pa uključivanje i ove balade ne bi ni na koji način ugrozilo njezinu koherentnost, niti umanjilo sveukupnu izražajnost. U ovom slučaju Krležina estetska samokritičnost ilustrativna je za njegov odnos prema djelu, a posebice Baladama Petrice Kerempuha spram kojih je imao izuzetno rigorozan kriterij.